OSNOVNA ŠKOLA "MARA JANKOVIĆ" KUSIĆ

ЦРКВА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА У КУСИЋУ ПОВОДОМ 259 ГОДИНА

ПОСТОЈАЊА У ПЕРИОДУ ОД 1747. ДО 2006.

Црква светог оца Николаја Мирлијскаго Чудотворца у Кусићу, спада у ред најстаријих српско-православних сакралних објеката у југоисточном Банату. Саграђена је давне 1747. године. Ктитор је био обер кнез Вукмир Николајевић, за кога се поуздано зна да је био родом из Кусића. Његова дужност је била да са својим момцима (голаћима) брани границу од Турака.

Из црквеног летописа се доста тога сазнаје. Кусић је старо насеље. У писаним изворима први пут се помиње 1384. године као посед Мађарске породице Де Јанк у красовском комитату. Кусић је преживео и Мађарску и Турску доминацију, јер су га и једни и други уништавали. Турци и Мађари су више пута палили врло вредну и дуго година сакупљану архиву и потпуно уништили 1848. године. Али и поред уништавања и паљења ова црква пркоси времену.

Кусић је 1716. године имао 76 домова а 1717. године чак 82 дома и у оно време је важио за једно од већих српских насељених места у Банату. Да ли је село у то доба имало своју богомољу, тешко је рећи, будући да је село прво било нешто више повучено северно према Крушчици. Касније се село премешта у такозвано Селиште да би се одатле преместило, због честих поплава реке Нере, на данашњу локацију.

Турци су окупирали Банат 1552. године освајањем Темишвара и били су у Банату 163 године када су 1716. године протерани са ових простора. Но, Турци се нису мирили са овом дивном и пространом равницом. Година 1738. биће упамћена по упаду Турака преко Паланке када су све пред собом палили, убијали и пљачкали. Преко Беле Цркве Турци су дошли и у Кусић и тада су у селу спалили много кућа. Тачан податак о овом догађају не постоји осим што се зна да су Турци напали село. У историји села забележен је још један податак. Године 1788. вођен је рат између Аустрије и Турске испод Рамске тврђаве када је пораз Аустрије оставио последице и на Кусић. Тада су спаљени: црква, 29 кућа, капетанов стан, школа и свратиште. Након овог догађаја у селу је остало 70 домова.

И револуција 1848. године је такође оставила свој траг и дивљаштво на село Кусић. Тада је спаљена сва црквена архива која је вођена од 1777. године. Због тога црква данас нема црквену архиву вођену до 1848. године.

Занимљиво је истаћи да је један од свештеника био Прота Илија Путник, који је куповао богослужбене књиге, као напр. Пролог из 1743. године и друге потребне црквене ствари чиме је дао велики допринос очувању и ширењу православне вере. У овом селу велике заслуге имају: Милутин Јорговић, који је био парох у селу 45 година, затим Милутинов син Властимир Јорговић који је за собом оставио много и задужио ово село и млађе свештенике. Када је реч о Јорговићима, доброј и племенитој лози, споменућемо и учитеља Бранислава Јорговића, сина свештеника Милутина, који је био управитељ школе и основао 1922. године хор под називом ''Српско певачко друштво''.

Сада у Кусићу црквеном парохијом управља протојереј Војислав Благојевић.