Основна школа "Мара Јанковић"

Дом културе

Земљорадничка задруга

Диспанзер

Месна канцеларија

Продавница "Белобабић"

Пошта

 Очувана фасада

О КУСИЋУ

 

    Кусић је изграђен у белоцркванском проширењу југоисточно од Беле Цркве на удаљености од 5 км. Смештен је поред државне границе ка Румунији.

    Стари Кусић изграђен је 2,5 км северније на Крушчичком потоку, где се становништво бавило виноградарством. Формирањем милицијске базе, ради боље контроле Нерине сутеске и војно – стратегијских разлога насеље је премештено на данашње место.

    Кусић је једно од најстаријих места у овом делу Баната. Први пут се помиње још давне 1384. године као посед породице де Јанк. Кусић се као насеље одржао кроз читав турски период и био је важно место на улазу у Банатску клисуру. Током 1716. припојен је новопаланачком дистрикту темишварског Баната.

     Већ 1747. године у Кусићу је сазидана црква и под управом обер кнеза Вукмира Николајевића.

     Кусић је 1770. године укључен у Илирску границу.

     Године 1838. Кусић је додељен српском батаљону а 1845. године српској регименти.

     Крајем 18. века у Кусићу су од јавних грађевинских објеката постојали: православна црква, две школе, капетански и официрски стан, 4 млина – воденице на Нери, тривијална школа са немачким наставним језиком.

     За време револуционарне 1848. године Кусић је био поприште великих борби између Срба и Мађара.

     Занимљиво је истаћи да је недељу дана после проглашења Банатске републике основана и Кусичка република.

     За време Другог светског рата становништво Кусића се укључило од првих дана у НОБ.