Мара је у школи била као и сва друга деца, вредна и марљива. Умела је да приђе сваком и успостави контакт са њим. Посебне одлике њеног карактера биле су достојанственост и упорност. У понашању најчешће блага и умерена. Мара је знала и да плане живом ватром када је требало. Као шеснаестогодишња девојчица, гимназијалка, постала је члан СКОЈ-а. Била је прва жена, омладинка, која се нашла у покрету у овом крају. Њен рад био је њен испит зрелости и она га је положила са успехом који је редак за те године.

     Непосредно после оснивања Јужнобанатског партизанског одреда она се повукла у илегалност и постала његов члан.

      Погинула је у борби са непријатељима на граници према Румунији.

     Од Министарства народне одбране постхумно је Мари Јанковић 29.11.1950. године додељена Споменица за вечну успомену и славу палих бораца НОР-а.

     На седници Савета школе одржаној 13.04.1968. године, на предлог директора,  донета је одлука да се као Дан школе не слави 06. јануар (дан погибије) већ 04. новембар (дан рођења) Маре Јанковић. Одлука је донета са образложењем да је „06. јануар неподобан за прославу, тј. за разна такмичења деце“.

 

МАРА  ЈАНКОВИЋ

 (04.11.1925. -  06.01.1944.)

 

     До краја Другог светског рата, основна школа у Кусићу нема своје име. Подаци нам указују да је све до тада то била Народна школа Кусић.

     Након Другог светског рата основна школа у Кусићу добија назив Основна школа „Мара Јанковић“.

     Мара Јанковић је била Кусићанка. Погинула је у Другом светском рату а датум њеног рођења школа обележава као свој Дан школе.

     О Мари и њеном кратком животу имамо мало података. Све што знамо о њој је на основу приче.